Ciklus radova Samoodrživi sistem apsurda (2010-2020), Stevan Kojić gradi na ironijskoj upotrebi reči “samoodrživost” u značenju utopije i nemoguće misije postizanja samoodrživosti društvenih, bioloških i mašinskih sistema. Postavka u duhu l'art pour l'art eksperimenta baziranog na protoku informacija, pretvara mikrosvet white-box galerije u bio laboratoriju ili skladište mini tehnoloških ekosistema. Izolovani, u kontrolisanim uslovima galerije, ovi naizgled autotelični floralni eksponati otvaraju niz bio-etičkih pitanja vezanih za genetski inženjering i odnos prema prirodi.
