Mašina koja popravlja samu sebe

U osnovi konceptualnog promišljanja Mašine koja popravlja samu sebe je teorija algoritama i računarske složenosti, kao i tehnološki problem vezan za kompresiju podataka i trenutak kad neki sistem puca. Pokvareni računar koji ne radi ono što treba da radi već radi po svom, umetnici koriste kao metaforu „đubrišta ideja i mašina”, pitajući se da li digitalna umetnost može biti nešto što je off, što je out-of-date, što je broken? Mašina koja popravlja samu sebe je meta sistem u kom se formalni zakoni sistema samorepliciraju u materijalnoj sferi vidljivog tako što osnovni zakoni koji upravljaju sistemom, upravljaju i njegovim pojavnim aspektima.